Kravlje mleko u ishrani beba
Kravlje mleko se ne preporučuje za bebe mlađe od 12 meseci starosti. U prvoj godini bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula. Mnogi pedijatri će reći roditeljima da ne daju mleko dok beba ne napuni godinu dana. Ovo iz razloga što mleko ne sadrži dovoljno hranljivih materija, vitamina ili minerala za adekvatno i pravilno održavanje rasta bebe.
Kravlje mleko se ne preporučuje iz sledećih razloga:
– U poređenju sa majčinom mlekom i formulom, kravlje mleko ima nizak nivo gvožđa, masnih kiselina i vitamina E. Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti (anemiji), a njega praktično nema u kravljem mleku. Esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Njih nema dovoljno u kravljem mleku, ali se zato dodaje u sve dobre mlečne formule.
– Kravlje mleko sadrži previše natrijuma, kalijum hlorida i proteina za tako male bubrege. Proteini jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali višak nije dobar za bebu (opterećuju se bubrezi, ali se povećava i rizik od gojaznosti).
– Kravlje mleko može da izazove alergijsku reakciju. Šansa da beba razvije alergiju na proteine kravljeg mleka je oko 15% čak iako u porodici nema alergičnih na hranu.
Prema saopštenjima Komiteta za ishranu Američke pedijatrijske akademije da bi beba od godinu dana dobila dovoljno kalcijuma i vitamina D potrebno je da popije od 250 do 350ml (1 do 1 1/2 šolju) kravljeg mleka dnevno. Sa 2 godine vaše dete treba da dobije 400 do 500ml (2 šolje) kravljeg mleka svakog dana.
Takodje, prema saopštenjima Komiteta za ishranu Američke pedijatrijske akademije tokom prve dve godine života detetu je za rast i razvoj potrebno punomasno mleko (3,2%) zbog potreba centralnog nervnog sistema (mozga) u razvoju. Medjutim kod nas je praksa da se to mleko razblaži u odnosu 2:1 čime se dobija polovinsko, odnosno dvotrećinsko mleko.
U svakom slučaju posavetujte se sa Vašim pedijatrom pre nego što bebi date kravlje mleko.
