Kada bebi uvesti gluten?

Šta je gluten?

Gluten је protein koji je prisutan u pšenici, ječmu, raži i ovsu. U ovsu se ne pojavljuje prirodno, ali pošto se ovas često uzgaja odmah pored pšenice, i gotovo uvek industrijski prerađuje u istim postrojenjima kao pšenica, ovas skoro uvek sadrži tragove glutena.

Sigurno se pitate zašto se danas toliko priča o uvođenju glutena u ishranu bebe?

To je jednim delom zbog povećanog trenda bezglutenske ishrane, a drugim delom zbog povećanja broja pozitivnih dijagnoza na celijakiju.

Gluten nije opasan ako niste alergični na njega tj. ako ne patite od doživotne kronične bolesti nepodnošljivosti na gluten – celijakije. Celijakija nije toliko česta bolest, od nje pati tek 1 do 2 posto ukupne populacije. Osobama koje pate od celijakije gluten oštećuje sluznicu creva pa dolazi do poremećaja apsorpcije hrane kao i velikih problema sa probavom. Kod osoba koje pate od celijakije čak i najmanji trag glutena je opasan.

Alergija na gluten kod beba a i dece nije lako uočljiva u svojim ranim fazama jer se teško dijagnostikuje. Najveći problem je u tome što se simptomi celijakije često mešaju sa znacima nekih drugih bolesti. Bebe pokazuju simptome te bolesti između 9 i 18. meseca. Simptomi su brojni: beba može biti nemirna i nervozna ali pokazivati i druge simptome kao što su: hronični proliv, slabo dobijanje na težini i brzi gubitak težine, slabi apetit i naduvani stomak.

Treba izbegavati rano kao i suviše kasno uvođenje glutena u ishranu. Idealno je uvesti gluten u 6 -7 mesecu starosti.

Recept za palentu sa jabukom pogledajte ovde.

O uvođenju griza i palente u bebinu ishranu pogledajte ovde.

O uvođenju ovsa u bebinu ishranu pogledajte ovde. 

Kada bebi uvesti jogurt?

Jogurt predstavlja ukusnu i zdravu namirnicu punu kalcijuma koji je bebi potreban za jake kosti! Jogurt takođe sadrži impresivnu količinu vitamina i minerala a i proteina.

Jogurt za razliku od kravljeg mleka ne sadrži laktozu. S obzirom na to, jogurt i sir se lakše vare od mleka, jer je laktoza delimično ili sasvim uklonjena.

Većina pedijatara preporučuje da se jogurt uvede sa 7-8 meseci starosti. Prilikom izbora jogurta treba uzeti punomasni jogurt.

Davanje jogurta može izazvati alergijsku reakciju kod beba koje imaju alergiju na mleko. Simptomi alergije su: proliv, povraćanje, razdražljivost, otok i osip kože.

Jogurtu možete dodati bilo koje voće koje ste već uveli i tako dobiti idealni doručak. Za bebe do godinu dana obavezno morate sami praviti voćne jogurte jer kupovni jogurti sadrže aditive i šećere i nisu pogodni za bebe do godinu dana.

Kako napraviti voćni jogurt:

200ml jogurta, 1 komad voća (breskva, kruška, jabuka, banana…) Voće izmiksajte i pomešajte sa jogurtom. Jabuku ili breskvu recimo možete prvo malo prokuvati pa onda pomešati sa jogurtom. U ovako pripremljen jogurt možete dodati i kašiku-dve mlevenog keksa ili recimo kašiku meda. Kombinacije su brojne i bilo koja kombinacija je svakako bolja od one kupovne koja sadrži mnogo konzervansa.

Kada bebi uvesti sir?

Ukoliko beba nije alergična na mlečne proizvode sir se uvodi između 8 i 10og meseca starosti. Ako postoji sumnja da je beba alergična (bilo na proteine iz mleka ili ima netoleranciju na laktozu) onda treba sačekati sa uvođenjem sira. Kao i uvek, treba se konsultovati sa vašim pedijatrom o uvođenju novih namirnica u bebinu ishranu.

Sir je odličan za bebu jer je bogat kalcijumom, dobrim mastima i proteinima.

Ono što je bitno je da bebi ne dajete domaći sir (kupljen na pijaci ili donet sa sela) jer se tako beba može zaraziti listerijom. Bebama davati samo pasterizovane (fabričke) sireve.

Način na koji je poželjno da prvi put bebi date sir je da malo sira izrendate i pomešate ga sa kašikom jogurta.

Uvođenje mesa u bebinu ishranu

Mnogi roditelji se pitaju kada uvesti meso u bebinu ishranu. Na primer, najčešće postavljano pitanje jeste: “Treba li bebi prvo dati pileće ili juneće meso?”

Jako je bitno da meso bude potpuno skuvano tj da ne bude živo.

Mnogi pedijatri, posebno u Kanadi i EU preporučuju meso kao prvu čvrstu hranu koju treba dati bebi. Tradicionalno, mnogi roditelji počinju sa žitaricama ili voćem/povrcem, ali Američko udruženje pedijatara (AAP) kaže da nema razloga zašto da se ne počne sa mesom. I nije bitno da li ste prvi put dali govedinu ili živinu. Nedavna istraživanja ukazala su na to da meso treba uvesti kao jedan od prvih – ili možda čak i prvu namirnicu za bebe, uglavnom od 6 meseci starosti. Ovo važi za dojenu bebu posebno. Kada se isključivo dojenim bebama uvodi čvrsta hrana, one počinju da apsorbuju manje gvožđa iz majčinog mleka. To je zato što gvožđe u mleku postaje ‘vezano’ od strane čvrste hrane.

Uvodjenje mesa ranije će pomoći bebi da dobije više gvožđa, cinka i takođe proteina. Meso je bogato gvožđem koje se najlakše apsorbuje i iskoristi u našim telima.

Kod nas najčešće se preporučuje da se meso uvede između 7-8 meseca starosti uz savete vašeg pedijatra. Piletina ili ćuretina se preporučuju kao prvo meso koje treba dati bebi. Ako beba odbija meso u početku, sačekati nekoliko nedelja, a zatim pokušajte ponovo.

Pečenje je verovatno najbolji metod pripremanja mesa. Pečenjem hrana zadržava većinu svojih hranljivih materija. Medjutim, za uvodjenje mesa koristite metod kuvanja. Prilikom kuvanja neke od hranljivih materija iz mesa će ostati u vodi u kojoj ste kuvali meso. Ako ne koristite tu tečnost u kojoj ste kuvali, dosta hranljivih materija će se baciti. Mnogi roditelji koriste upravo tu čorbu / sok koji nastanu od kuvanja mesa da je daju bebi. Korišćenje vode za početak bi bilo najbolje.

Meso prilikom uvodjenja dati 2 puta nedeljno, kasnije možete i više puta. Kada pravite bebi obrok sa mesom uvek se rukovodite pravilom da beba treba da pojede mesa koliko može da joj stane na dlan.

Recept idealan za uvođenje mesa u bebinu ishranu pogledajte ovde.

Recept za kašicu sa povrćem i piletinom – brokoli, paprika i prokelj pogledajte ovde.

Da li bebama davati čaj?

Bebama mladjim od 6 meseci ne treba davati čaj. Istraživanja su pokazala da čaj bez obzira na tip ili ukus nije zdravo davati bebama da konzumiraju. Beba mladja od šest meseci ne treba da pije ni dodatnu vodu ili sok. Sve što njoj treba da bude zdrava i da ugasi žeđ je njihova redovna konzumacija majčinog mleka ili formula.

Čak i nakon što vaše dete napuni šest meseci ono ne treba da konzumira mnogo dodatne tečnosti. Pre uvodjenja čaja obavezno se konsultovati sa Vašim pedijatrom.

Treba imati na umu da nisu svi biljni čajevi bezbedni za bebe – dok kamilica može da bude blaga i ne izazivaja probleme, druge biljke mogu biti potencijalno štetne. Ukoliko ipak odlučite da dajete čaj bebama preporučuje se da se to učini sat pre ili posle obroka kako ne bi negativno uticao na apsorpciju hranljivih sastojaka.

Neki čajevi sadrže polifenole – jedinjenja koja se vezuju sa gvožđem u crevima vaših beba i pritom smanjuju nivo gvožđa. Vašoj bebi je potreban dovoljan unos gvožđa za zdrav rast i razvoj. Deca koja ne primaju dovoljno gvožđa mogu imati dugoročne probleme u učenju.

Neki čajevi sadrže višak šećera koji vaša beba ne treba da konzumira. Konzumiranje previše slatke hrane i pića može smanjiti sposobnost organizma vašeg deteta da apsorbuje dovoljnu količinu vitamina i hranljivih materija.

Da li se ikad zapitate zašto nas velike zdravstvene organizacije ne teraju da pijemo ovaj napitak kao ludi?! To je zato što prednosti konzumiranja biljnih čajeva nikada nisu medicinski dokazane. Postoje neke naznake o dobrobitima ovog napitka, ali se još mora raditi na tim istraživanjima.

Čaj od kamilice

Čaj od kamilice se prevashodno koristi za smirivanje grčeva kod bebe. Kamilica je dobro poznata po svojim sedativnim svojstvima tako da se koristi i za probleme sa spavanjem kod beba.

“Jedna pedijatrijska studija sprovedena u Italiji, ubedljivo je dokazala da čaj napravljen od različitog bilja blagotvorno deluje na smirenje grčeva kod male dece . U studiji, subjekti starosne grupe od 2 do 8 nedelja i koji pate od simptoma grčeva, nasumično su stavljani na terapiju placebom i čajem koji je bio mešavina mnogobrojnog bilja, uključujući kamilicu, sladić, mirođiju, vrbenu i nanu. Svaki napad grčeva kod odojčadi tretiran je porcijom od 30-150g biljnog čaja. U zavisnosti od broja epizoda grčeva, čaj je dat jednom, dva ili tri puta dnevno. Deca kojoj je dat biljni čaj pokazala su značajnije poboljšanje njihovih simptoma u odnosu na one kojima je dat placebo. Ovo je jasno dokazalo efikasnost kamilice i drugih sastojaka za opuštanje grčeva kod beba.

Iako čaj od kamilice može da pomogne u smirivanju grčeva kod beba, njegova neumerena upotreba nije preporučljiva. Biljni čajevi koji sadrže kamilicu ili nanu kao primarni sastojak mogu da ometaju pravilnu apsorpciju gvožđa. Zato treba biti umeren kada je u pitanju davanje čaja od kamilice bebama .

Bebama ne treba dati više od 110g čaja na dan. Obično je porcija od 15 -30 g čaja od kamilice dovoljna da umiri bebu sa stomačnim tegobama. Ako vašoj bebi sve vreme dajete čaj od kamilice možete kod nje uzrokovati često mokrenje i povraćanje izazvano preteranim unosom tečnosti .

Umesto uobičajne jačine čaja , vašoj bebi treba dati slabiji čaj. U većini slučajeva će kašika ili dve blagog mlakog čaja od kamilice biti dovoljna da smiri bebu.

Sve u svemu, umesto da svojoj bebi dajete lekove koji se izdaju bez recepta, upotreba čaja od kamilice može biti bolja opcija. Kamilica je jedna od retkih supstanci koje se mogu dati bebama koje pate od nemirnog stomaka. Kada se čaj od kamilice daje bebama sa grčevima 3 puta nedeljno, napadi grčeva mogu prestati nakon mesec dana.” Preuzeto sa ( http://cajeviza.net/caj-od-kamilice-za-bebe/ )

Kravlje mleko u ishrani beba

Kravlje mleko se ne preporučuje za bebe mlađe od 12 meseci starosti. U prvoj godini bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula. Mnogi pedijatri će reći roditeljima da ne daju mleko dok beba ne napuni godinu dana. Ovo iz razloga što mleko ne sadrži dovoljno hranljivih materija, vitamina ili minerala za adekvatno i pravilno održavanje rasta bebe.

Kravlje mleko se ne preporučuje iz sledećih razloga:

– U poređenju sa majčinom mlekom i formulom, kravlje mleko ima nizak nivo gvožđa, masnih kiselina i vitamina E. Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti (anemiji), a njega praktično nema u kravljem mleku. Esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Njih nema dovoljno u kravljem mleku, ali se zato dodaje u sve dobre mlečne formule.

– Kravlje mleko sadrži previše natrijuma, kalijum hlorida i proteina za tako male bubrege. Proteini jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali višak nije dobar za bebu (opterećuju se bubrezi, ali se povećava i rizik od gojaznosti).

– Kravlje mleko može da izazove alergijsku reakciju. Šansa da beba razvije alergiju na proteine kravljeg mleka je oko 15% čak iako u porodici nema alergičnih na hranu.

Prema saopštenjima Komiteta za ishranu Američke pedijatrijske akademije da bi beba od godinu dana dobila dovoljno kalcijuma i vitamina D potrebno je da popije od 250 do 350ml (1 do 1 1/2 šolju) kravljeg mleka dnevno. Sa 2 godine vaše dete treba da dobije 400 do 500ml (2 šolje) kravljeg mleka svakog dana.

Takodje, prema saopštenjima Komiteta za ishranu Američke pedijatrijske akademije tokom prve dve godine života detetu je za rast i razvoj potrebno punomasno mleko (3,2%) zbog potreba centralnog nervnog sistema (mozga) u razvoju. Medjutim kod nas je praksa da se to mleko razblaži u odnosu 2:1 čime se dobija polovinsko, odnosno dvotrećinsko mleko.

U svakom slučaju posavetujte se sa Vašim pedijatrom pre nego što bebi date kravlje mleko.

Kada bebi uvesti med? Koji med dati?

Najčešće postavljano pitanje kada je reč o hrani za bebe jeste kada je bezbedno bebi dati med. Med nikada ne treba davati detetu mlađem od 12 meseci.

Američka akademija za pedijatriju i Svetska zdravstvena organizacija savetuju da med ne bi trebalo da se dodaje u hranu, vodu ili formulu odojčadi mlađe od 12 meseci starosti.

Postoje mnogi koji smatraju da med ne predstavlja opasnost za bebe. Postoje mnoge kulture koje daju bebama med skoro od rođenja i uključuju ga rano u ishrani bebe. U svakom slučaju ako se odlučite za rano uvodjenje meda u bebinu ishranu preporučujemo da detaljno porazgovarate sa vašim pedijatrom o tome.

Neprovereni med može sadržati bakterije koje uzrokuju teško oboljenje (botulizam) posebno kod dece pre navršene godine dana. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma.

Med možete uvesti u ishranu ukoliko nema alergijskih reakcija na med ili neku drugu hranu u porodici. Važno je da ga uvodite postepeno. Počnite s minimalnom količinom meda (vrh male kašike) pomešanim s mlekom, čajem ili voćnim sokom. Pričekajte 48 sati te zatim dajte malo veću količinu meda od prethodne. Pre nego što dođete do jedne kašičice, neka prođe bar nedelju dana. Zbog mogućnosti alergijske reakcije imajte dete pod nadzorom posle konzumiranja. Primetite li bilo kakve promene: svrab, kašljucanje, proliv ili grčeve javite se pedijatru.

Koji med prvo dati bebi – detetu?

Deci se u početku preporučuje bagremov med, a nakon druge godine detetu se mogu ponuditi i livadski med i med od lipe. Med je najbolje davati ujutru i to na razne načine: med uz maslac i hleb; napici sa medom (čaj, mleko, limunada).

Da li je bebi potrebna voda?

Bebama mlađim od 6 meseci nije potrebna voda, ali ako joj ponudite nekoliko gutljaja to joj neće nauditi. Prema Dr Sears, “bebama koje se doje ne treba dodatna voda, a bebama koje su na formuli treba. Vaše majčino mleko sadrži dovoljno vode za bebu, čak i u toplim i suvim klimatskim uslovima. Formula sadrži veće koncentracije soli i minerala nego majčino mleko tako da je često neophodno dodati vodu. Isto tako, zbog manje efikasnog metabolizma, bebe hranjene formulom gube više vode. “

Majčino mleko sadrži čak 88% vode i u prvih šest meseci zadovoljava sve nutritivne potrebe i potrebe za tečnošću. Sačekajte sa davanjem vode dok beba ne napuni šest meseci i tada količinu ograničite na nekoliko kapi vode nakon obroka a nikako pre.

Voda mora biti mikrobiološki i biohemijski ispravna, dakle u obzir dolaze samo flaširane vode, najbolje one namenjene bebama, zato što je sadržaj minerala prilagođen njihovim potrebama. Vodu iz vodovoda takodje možete koristiti ali je neophodno prokuvati je pre upotrebe. U vodu nemojte dodavati ništa.

Koliko vode je potrebno bebama?

Bebama mlađim od 6 meseci ne treba dodatna voda, jer su dobili svu tečnost koja im je potrebna iz majčinog mleka ili formule. Gutljaj tu i tamo ako beba želi je u redu, ali previše vode može da popuni bebin stomak i zauzime mesto za majčino mleko ili formulu.

Bebama od 6 do 12 meseci ne treba mnogo vode, ali davanjem po malo može da im pomogne da se naviknu na ukus. Preporučene dnevne količine unosa tečnosti su od 60 do 120 ml dnevno, mada neke bebe mogu popiti čak 150 do 250 ml dnevno ( što je slučaj recimo kad je izuzetno toplo).

Posle 12 meseci starosti, bebi ponuditi vodu kad god je žedna. Ako je bebin urin bledo žute boje, on ili ona verovatno dobijaju dovoljno tečnosti.

So i šećer u ishrani beba?

So nikada ne treba koristiti za pravljenje hrane za bebe!

Mnogi roditelji se pitaju o dodavanju soli u hranu svoje bebe. U stvari, mnogi roditelji žele da posole bebinu hranu kako bi joj dali više ukusa i tako bebu namamili da jede hranu za bebe. Čini se da je u takvim malim količinama, dodavanje malo soli u hranu neškodljivo za bebu.

Istina je da dodavanje soli u hranu može da bude opasno. Ne samo da je možda opasno, nego jednostavno nije potrebno.

Vaša beba ima čisto nepce i ne zna da hrana može imati bolji ukus ako je usoljena. Zašto početi da dodajete so i formirate “zavisnost” ? Dodavanje soli u hranu za bebe može dovesti do niza zdravstvenih problema uključujući visok krvni pritisak i bolesti bubrega.

U prvih šest meseci života bebi je dovoljno manje od 1 g soli koju dobija iz majčinog mleka ili veštačke hrane, između 7 i 12 meseci dovoljno je 1 g soli, dok je deci od 1 do 3 godine potrebno manje od 2 g soli na dan.

Da li šećer treba da bude zastupljen u ishrani beba?

Tek nakon godinu dana možete detetu da zašećerite hranu i da mu dajete slatkiše. Za početak mališanu treba davati voće i proizvode od voća, marmelade, džemove, po mogućnosti domaće, koji ne sadrže zaslađivače, aditive, konzervanse, boje…

Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.